Ako se samo na kratko prisetimo priča o svom odrastanju, brzo ćemo shvatiti da je, negde u periodu od petog, šestog meseca, pa sve dok nismo prohodali dubak bio neizostavno pomagalo.
Jednobojni ili šareni, karirani ili tufnasti, drveni ili plastični - svi imamo bar po jednu fotografiju u „ogradici na točkovima“. Ako pitamo naše mame to je bilo sasvim u redu. Međutim, moderne mame umeju da negoduju kada je reč o dubku ili šetalici za bebe. Jedan broj dečijih pedijatara, takođe, se protivi njegovom korišćenju, što pojačava dubiozu.
Dubak za bebe se pojavio, prema poznatim dostupnim izvorima, još u petnaestom veku. Prve verzije dubaka izgledale su kao prsten od tapaciranog drveta, koji je u visini bebinog struka, a bio je pričvršćen i za jednu šipku koja se proteže od poda do plafona. Bebe su se tako mogle kretati samo oko te šipke, pa je opasnost od ozbiljnih povreda bila isključena.
Danas se dubak za bebe sastoji od oboda koji je na točkovima, napravljen, najčešće, od čvrste plastike i platnenog dela u sredini, koji ima dva otvora za noge. U nekim zemljama je upotreba dubaka zakonom zabranjena! Dok se u nekim drugim zemljama dubak i dalje legitimno koristi, zavisno od želje i procene, pre svega roditelja.
Postoji nekoliko neophodnih činjenica koje bi trebalo usvojiti pre nego što se uopšte i upustimo u razmišljanje da li bebu treba staviti u dubak ili ne. Ne sme se koristiti pre šestog meseca, ali i kasnije, tj. dok bebina kičma i kukovi nisu u potpunosti spremni da podnesu stojeći položaj. Neki inostrani dečiji pedijatri navode da se dubak sme koristiti samo od 12 do 36 meseca detetovog života. Kod nas se razvoj kukova kod beba intenzivno prati, negde, do šestog meseca.
Ukoliko je sve u redu i bebini kukovi i kičma su se razvili pravilno, trebalo bi da beba oko četvrtog meseca počne sama da savija noge. Zatim, oko šestog meseca već uspravno sedi, onda počinje da puzi i, u zavisnosti od deteta, negde između 10. i 18. meseca trebalo bi da prohoda.
Naravno, svaka je beba priča za sebe, pa su sve razmere date samo optimalno. Svako će dete pratiti razvoj i rast sopstvenog tela i tako prolaziti sve navedene faze. Neka može trajati kraće, neka duže ili, čak, neku fazu mogu i preskočiti, ali to ne bi trebalo da zabrinjava.
Dubak bi trebalo da učvrsti bebin stojeći stav, da sihronizuje njenu motoriku i prve korake. Zapravo je, na neki način, „uči da hoda“, odnosno zamenjuje roditelje u pridržavanju deteta. Pri tom, omogućava bebi da se slobodno kreće po prostoriji, ne dopuštajući joj, zbog svoje gabaritnosti, da se zavuče u opasne ćoškove.
Većina dubaka u prednjem delu ima tacnu koja služi kao panel za hranjenje, ili panel za igranje, ili muzički panel itd. Na taj način se dete može i zabaviti ili, uz hodanje u dupku, učiti novim veštinama i pokretima. Gotovo svaki dubak se može upotrebiti i kao klackalica i kao šetalica, a pri tom se vrlo lako sklapa, ne zauzima mnogo prostora i pogodan je za transport.