Za 52 vikenda, koliko ih ima jedna kalendarska godina, možete da obiđete razna prirodna, istorijska i kulturna dobra naše naizgled malene zemlje, jer iako mala po površini i broju stanovnika, Srbija ima nebrojeno mnogo znamenitosti i isto toliko dobrih i srdačnih ljudi.
Centralni deo zemlje je kao istorijska čitanka, od rimskih nalazišta, preko srednjevekovnih manastira i vojnih utvrđenja, do spomenika savremenog doba, pa obilazak donosi uvid u kulturno-istorijski razvoj Srbije kao na dlanu. Ali, ako krenete na sever čeka vas iznenađenje uslovljeno različitim društveno-istorijskim pojavama, jer umesto tvrđava dvorci u Vojvodini pričaju priču o minulim vremenima, raskoši života plemstva, padovima, usponima i ljubavima vlastelinskih porodica koje su ostavile pečat u istoriji Srbije.
Ako želite da osetite i doživite duh zauvek prohujalog vremena neka vam izbor bar za jedan vikend budu dvorci Vojvodine. Izlet možete pažljivo isplanirati, a možete i prosto pustiti da vas srce vodi stazama buržoazije 18. i 19. veka.
Širom Vojvodine postoji više od 60 raskošnih dvoraca i letnjikovaca, od kojih su danas mnogi u privatnom vlasništvu i ne mogu se turistički obilaziti, pa na žalost u njih nećete moći da zavirite.
Na samom početku daćemo vam nekoliko univerzalnih saveta kada su u pitanju dvorci Vojvodine: smestaj možete planirati u samom zdanju, ali i u nekom gradu u blizini, što je daleko jeftinije; za jedan vikend uz dobru organizaciju možete obići nekoliko lokacija i što je najvažnije: ako vas očaraju dvorci Vojvodine, izlet možete ponoviti nebrojeno puta.
Da jedan, recimo prvomajski vikend, postane čaroban i nezaboravan, predlažemo:
Pustite kompoziciju „Godine hodočašća“ i krenite put Kaštela u Ečkoj, nadomak Zrenjanina. Ovo upečatljivo crveno zdanje svečano je otvoreno grandioznim balom 1820. godine koji je trajao puna tri dana, okupio preko 300 najznačajnijih ljudi iz Budimpešte, Beča i Srbije, a svirao je niko drugi do, tada devetogodišnji, kasnije čuveni Franc List čiju smo vam kompoziciju preporučili.
Kaštel je građen 30 godina na pustari koju je 1787. godine kupio Lazar Lukač sa idejom da sazida naselje sa crkvom za svoje kmetove, a tokom vremena bio je omiljeno izletište Franca Ferdinanda i kralja Aleksandra Karađorđevića.
Često je, kako to na žalost biva, menjao vlasnike, a danas je moderan hotelsko-restoranski kompleks i pravi biser kada su u pitanju dvorci Vojvodine. Smestaj i Balska dvorana u kojoj je svirao List su autentični, a trpeza prava, bogata, vojvođanska – jednom rečju nezaboravna, jer iz Banata sigurno nikada nećete moći da odete ni nesrećni, ni gladni.
Dvorci u Vojvodini postali su poznati široj javnosti upravo zbog ovog velelepnog zdanja porodice Dunđerski u blizini Bečeja, koje je svoje neobično ime dobilo po jednom specijalnom ždrepcu čiji se spomenik nalazi u krugu imanja, u kome su često boravili i naš poznati slikar Uroš Predić i pesnik Laza Kostić. Predić, zbog čvrstog porodičnog prijateljstva, i Kostić, zbog nesrećne ljubavi sa mladom Lenkom Dunđerski, bili su česti gosti Fantasta, pa su u njega, ali i u srpsku književnost i slikarstvo utkali nesto neprolazno i neprocenjivo.
Porodica Dunđerski, jedna od najbogatijih porodica čitave Austrougarske u 19. veku, za sobom je ostavila čak 7 zdanja koja su zasigurno najlepši dvorci Vojvodine.
Smeštaj danas ne možete dobiti u svima, ali u Fantastu možete dobiti mnogo više od dobre hrane i smeštaja. Iako enterijer samog zamka nije autentičan, jer je posle II svetskog rata netragom nestao nameštaj, umetnička dela i skupoceni kristalni lusteri, a sam dvorac je pretvoren u štalu za ovce (što eto biva, mada ne bi smelo), bićete očarani luksuzom ovog hotela, ali i nestvarno dobrom gastronomskom ponudom.
U sklopu imanja nalazi se crkva Svetog Đorđa, grobna kapela Bogdana Dunđerskog, čije je mozaike oslikao Uroš Predić, ali i bazen i velika ergela gde se i danas može uživati u jahanju i vožnji fijakerom.
Ako su vašu maštu uspeli zagolicati ovi dvorci Vojvodine, izlet počnite da planirate odmah, a ako se pitate kako da saznate o Zobnatici, Kaštelu Terlei, dvorcu Kapetanovo ili još jednom zamku porodice Dunđerski u Kulpinu nastavite da čitate Kako da, jer su dvorci u Vojvodini neizostavan segment srpske istorije i kulture.