Stiže leto, a sa njim i dejstvo Sunca na koži. Ovom temom se treba baviti, jer boravak na Suncu nosi određene izazove. Ako nismo zaštićeni i umereni, naše Sunce života može da se pretvori u ljutog neprijatelja kože.
Sunce je oduvek izvor energije neophodne za rast i razvoj biljaka, ali i glavni izvor vitamina D za ljude, za koji znamo da je vrlo bitan ljudskom organizmu. Danas o Suncu znamo da emituje dve vrste zraka: vidljiva infracrvena svetlost prodire duboko u kožu, ali retko izaziva oštećenja a nevidljiva infracrvena svetlost ( UV ) šteti koži iako ima kraću talasnu dužinu. Iako UV zraci prodiru samo kroz gornji sloj kože, izazivaju komplikacije. Zbog toga se preporučuju razne kreme za sunčanje. Ima puno vrsta krema za sunčanje, za različite tipove kože, pa treba dobro i temeljno odlučiti koju odabrati. Nije ista pogodna za svakog.
Sećate li se ljudi sa plaža,koji se uspavaju na Suncu dok se sunčaju? To je zato što se hormon seratonin, ili hormon sreće, više luči sa većom izloženošću Suncu, pa se čovek opusti i uspava. Umor se smanjuje, jača vam imunitet, ubrzava bazalni metabolizam pa smršate, reguliše se krvni pritisak i nivo holesterola. Sunce vas čini lepšim i imate više energije. Utiče na proizvodnju vitamina D koji je bitan za funkcionisanje našeg organizma. Ali znam da ste se bojažljivo pitali da li je ta osoba koja spava, nanela kremu za sunčanje? Ili ste primetili da predugo spava, pa smatrate da je vreme za novo mazanje.
Ukoliko nemarno nanosite kremu za sunčanje, Sunce vam izaziva opekotine na koži. Mogu biti u vidu crvenila, pa sve do otvorenih rana. Rane na koži su vrlo bolne i podložne infekciji. Koža je naš prvi odbrambeni mehanizam od spoljašnjih uticaja. Čak i ako se ne dogode opekotine, koža bez zaštitnog faktora iz krema za sunčanje, preteranim izlaganjem izgleda staro, poprima umoran izgled i dobija bore.
Ubrzano starenje se odražava na sve delove tela. Vezivno tkivo kože postaje labavo i ne elastično. Česta je pojava pigmentisanih mrlja. Hiperpigmentacija se najčešće javlja ne čelu, gornjoj usni, ali je moguća na bilo kojoj zoni kože.
Prejakom izloženošću Suncu, ljudi rizikuju od karcinoma kože i melanoma, kao vrstu najređeg, ali najopasnijeg oblika karcinoma kože.
Taj maligni tumor napada ćelije melanocite, odgovorne za stvaranje pigmenta melanina. U grupi sa povećanim rizikom su ljudi svetlije puti sa brojnim mladežima, koji dugo i često borave na Suncu bez zaštite koju nude kreme za sunčanje.
Beg od Sunca je jedino hlad. Kada ste u vodi, niste uopšte bezbedni. Oko 95% sunčevog zračenja dopire u vodu. Sem toga, deo njih se reflektuje od vode, pa je velika verovatnoća da izgorite i stajanjem pored vode. Ni planina vas neće sačuvati, iako vas pogrešno uveravaju niže temperature. Na svakih 300 m nadmorske visine, mogućnost za opekotine se povećava za 4%.
Iako ste okruženi snegom, ne zaboravite da je sneg dobar reflektor UV zraka. Led može reflektovati i 80% sunčevih zraka.
Ovo sve govori da je zaštita neophodna cele godine, ne samo leti! Čak šta više, potrebnija vam je na planinama prekrivenim snegom. Obezbedite svoju kožu i naravno oči. Jer Sunce može oštetiti očno dno i sočivo u oku.